Poezija je u pogledu
krajolici duše
Blog
petak, lipanj 13, 2008
Venera kći Uranova



Venera kći Uranova




Ne igraj se, dječače.
Ne poseži za Venerinim haljinama pohlepno,
jer ono što te sada tako magnetično vuče k njima, 
oslijepit će te, svojim sjajem,
Zarobit će te nježnim dodirom, 
koga nećeš ni osjetiti.
Utopit će te u milozvučnom grlenom glasu.
Otopit će sve tvoju volju, 
prije nego što te primi u svoje krilo.
Zaokupit će svu tvoju pažnju, 
na ništa više nećeš moći misliti.
Ugasit će sve vatre tvoga međunožja, 
svojom raspjevanom harmonijom,
da nikad više ne poželiš ništa drugo, 
do li njene blizine.
Učinit će te ranjivim i golim, 
otapajući sve tvoje obrambene bedeme, 
koje si gradio godinama.
Učinit će te ludim od sreće, 
gluhim na sve oko sebe
osim za njene oči, 
njenu put, 
njene ruke, 
njenu nježnost.
Sve oko tebe će postati mrtvo i sumorno, 
kao loše naslikana slika temperama,
osim njene ljepote.
 
Nisi se zaljubio, ti si očaran njome,  
a da ništa nije učinila,
samo je milo titrala svoju nutrinu,  
i čekala da nestane svega tvoga,
što remeti njenu harmoniju.
I sad ste tu……..
Ona očarana tobom, jer si sav njen, 
a ti obezglavljen, jer nema ničeg u tebi,
osim  želje da budeš pored nje.
Ali Venera je žena i ljubavnica,  
koju treba ljubiti, štititi i čuvati,
Možeš li?
Možeš li uopće odvojiti pogled s nje  
i udovoljiti njenoj strasti?
Ljubiti je snagom gospodara i  služiti poniznosti roba,
kao što se ona tebi podaje,  more u koje uplovljavaš
i  vjetar koji puni i prazni jedra tvoje strasti.
Možeš li je ostaviti na tren,  bez paklenske ljubomore,
da će tvoju ljubljenu netko drugi pogledati 
i ostati pokošen njenom ljepotom?
 
Možeš li?
 Usudiš li se?
Umiri se, pričekaj i pusti srce i glave da zbore, 
ne poseži rukama za haljinama,
koje ti ne možeš uzeti i služiti im istovremeno.
Usudi se!



krajolici @ 18:39 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare