Poezija je u pogledu
krajolici duše
Blog
petak, srpanj 17, 2009


Prenosim  tekst o zaboravljenoj tehnici vrednovanja snage planeta u tradicionalnoj astrologiji koju je ponovo oživio i počeo koristiti John Frawley. Zahvaljujući suradnji sa Brankom Stamenković  je taj poznati svjetski astrolog održao nekoliko vrlo interesantnih seminara u Srbiji.
Na  http://www.astro-art.net/kat-1.html je objavljen prijevod Frawleyevog teksta :






Radovanje planeta

Postoji jedna drevna tradicija pod nazivom "radovanja planeta". Uglavnom je zaboravljena cak i od onih pisaca koje smatramo klasicnim autoritetima. Vilijam Lili, na primer, koji je pisao u 17. veku, pominje radovanja, ali ih retko koristi. Ta tradicija je, izgleda, nesto na sta je naisao u nekom starom udzbeniku, ali sto nije uspeo da integrise u sopstveni sistem - verovatno zato sto su osnove te tradicije vec odavno bile zaboravljene.
Tradicija tvrdi da su planete osnazene kada se slucajno nadju u odredjenoj kuci - kuci u kojoj se raduju. To potice od ideje planetarnog sektora - krajnje osnovne podele planeta na nocne ili dnevne. Tri dnevne planete - Saturn, Jupiter i Sunce - raduju se iznad horizonta; nocne planete - Mars, Venera i Mesec - raduju se u kucama ispod horizonta; a Merkur, koji moze pripadati u oba sektora, raduje se na Ascendentu - na samom horizontu.
Pretpostavljam da su radovanja povezana s egzaltacijama, mada ne uspevam da uvidim kako. Deluje kao da oboje poticu iz iste astroloske tradicije, tradicije koja je delom podvedena pod dominantnu tradiciju koju sledimo danas, a delom gurnuta u stranu zahvaljujuci njoj. U nasem sistemu, egzaltacije se smatraju nekom vrstom "druge komandne linije" nad znacima, medjutim, egzaltacije su, u stvari, alternativni vladari. One poticu iz potpuno drugacijeg sistema, i one su u jednom trenutku, kada su pocele da se pisu prve astroloske knjige, nakalemljene na glavno stablo, dok im je koren izgubljen - bar za Zapadnu astrolosku tradiciju.
Jedna zanimljivost koja je vezana za sistem planetarnih radovanja je cinjenica da se on savrseno uklapa u Hriscansku pricu. To, naravno, ne znaci ni da je sistem radovanja odredio formu Hriscanstva, ni da su sistem izmislili protohriscani; ali, kako su i jedno i drugo u skladu sa unutrasnjom izgradjenom strukturom Kreacije, jedno ce biti eho drugom na isti onaj nacin na koji se svaki pojedinac i planete krecu ruku pod ruku.

Poput blage kise s nebesa...
Sunce se raduje u devetoj kuci, koja je drevnima bila poznata kao kuca Boga, a Sunce je - naravno - simbol Boga. Deveta kuca je kuca znanja, snova i vizija, celokupnog traganja za istinom, jer Bog je istina, a Sunce je njegov najocigledniji simbol. Takodje je to i kuca dugih putovanja, jer sva mundana putovanja koja mozemo obaviti na Zemlji, samo su prizori najduzeg putovanja na koje se ikad otisnemo, prevazilazeci granice ovog sveta - putovanja ka Bogu.
Peta kuca je kuca dece, pa bi zato - posto je deveta kuca kuca Boga - peta kuca od devete trebalo da nam pokaze Sina Bozjeg. I stvarno je tako, jer u prvoj se kuci raduje Merkur. Sin Bozji je Hrist - Rec (Merkur) koja je postala telo pojavljivanjem na Ascendentu - kuci tela.
Merkur - prizor savrsenog coveka - jeste jedina planeta koja sadrzi sva tri simbolaC krst, krug i polukrug - sto je prikladno za ono sto je na pola puta izmedju coveka i bozanskog. Ascendent, istocni horizont, jeste mesto na kome dolazi do susreta. "Niko do Oca ne dolazi drugacije nego preko mene", kaze Hrist. Kontakt se mora ostvariti kroz tu tacku, jer tu se nalaze vrata.
Peta kuca, koja dovrsava veliki trigon, jeste mesto radovanja Venere. Venerina ptica je golubica - tradicionalni simbol Svetog Duha, kao sto se to moze videti u mnogim crkvama i na religioznim slikama, narocito onim koje prikazuju krstenje Hrista, kada je "Sveti Duh sisao u njega poput goluba". Najveci praznik Svegog Duha su Duhovi ili Trojice, koji obelezava silazak Svetog Duha na Apostole, obdarujuci ih sposobnoscu pricanja na razlicitim jezicima, kako bi mogli ici i siriti jevandjele - ucinivsi ih jevandjelistima (bukvalno znacenje: "kurir"). Peta kuca je tradicionalno kuca kurira i ambasadora.
Veliki trigon devete, prve i pete kuce predstavlja bozansku energiju koja se od Boga izliva u manifestaciju. Sacinjena je od Sunca, Merkura i Venere, koji predstavljaju fizicko otelotvorenje Trojstva, misteriju trojstva u jednom, dok kruze blisko postavljeni jedni do drugih poput fiksne jedinice, ponekad se stapajuci, ponekad se manifestujuci odvojeno, ali nikada se ne odvajajuci.
Nakon ove tri planete Trojstva sledi Zemlja - covek - a potom tri spoljasnje planete. Covek zauzima svoje tradicionalno mesto na granici materijalnog i bozanskog.
Zudnja za Bogom
Nasuprot devete kuce - radovanju Sunca - nalazi se treca, radovanje Meseca. To je sedma kuca od devete: Bozja zena. Tradicionalno vezivanje Marije s Mesecom cesto se srece u ikonografiji. Kada je Mesec u opoziciji sa Suncem - sto je slucaj kada su oboje u kucama u kojima se raduju - on je pun, ispunjen miloscu Bozjom: "Zdravo Marijo, milosti puna, Gospod je s tobom". Marija je ispunjena miloscu bozjom, njena je volja jedno s Njegovom.
Sa svoje pozicije u trecoj kuci, Mesec postaje osnova gornjeg velikog trigona, prikazujuci kretanje covecanstva ka Bogu. Druga tacka tog trigona je jedanaesta kuca, radovanje Jupitera. Jedanaesta kuca je bila poznata kao kuca dobre srece. To je kuca radosti zivota: to su sve one stvari koje nas navode da pomislimo da nas neko, tamo gore, ipak voli - nagrade Velikog Benefika Jupitera.
Treca tacka ovog trigona koji se siri navise je sedma kuca. Medjutim, tu se ne raduje nijedna planeta. To je prazan ugao zbog toga sto, shodno hriscanskom ucenju, mi treba da ga ispunimo. Sedma je kuca naspram prve, koja je kuca Hrista; dakle, to je kuca Hristove neveste: crkve i svih nas, sto se jos uvek stvara. Kontakt izmedju vrha bozanskog trigona i korena zemaljskog trigona prvi put je ostvaren kada je Bog udahnuo zivot glini da bi stvorio Adama, a ponovljen kada je Bog posegao za Marijom. Mi imamo mogucnost potvrdjivanja kontakta preko trigona tako sto cemo postati Hristova nevesta i ispuniti svoje mesto u sedmoj kuci. Ali, to zavisi od nas.
Ova dva medjupovezana velika trigona daju nam "Davidovu Zvezdu" - simbol savrsene ravnoteze izmedju neba i zemlje. Na hebrejskom je to "magen David" - Davidov stito; ali, "magen" je takodje i hebrejska rec za "horoskop", i ovo se smatra horoskopom kralja Davida koji je, mada gresnik, ipak bio najsavrsenije uravnotezen od svih ljudi. Da li su planete stvarno bile ovako postavljene u njegovom horoskopu, nisam siguran: ocekivao bih da jesu, kao i da su malefici bili u kucama svojih radovanja.
A u suprotnom delu ringa...
Malefici nemaju mesto u ovim velikim trigonima. Saturn se raduje u dvanaestoj kuci, a Mars u sestoj, i njihova opozicija pravi Veliki krst s linijom Sunca i Meseca. Tu imamo djavola: "dia-bolos" - bukvalnog znacenja "onaj koji sebe baca preko". U ovom slucaju: preko Bozjeg plana. To je krst na kome Hrist, pa potom mi, bivamo razapeti.
Pol Aleksandrijski (Paulus Alexandrinus) dvanaestu kucu nazivao je "zlim bozanstvom". Kada posmatramo dvanaestu kucu, navikli smo da koristimo reci "licni poroci". To je jedna od onih fraza koje se koriste s pretpostavkom da se podrazumeva da svi verovatno znaju sta znaci.
Licni porok je istinsko znacenje greha: to jest, dok cinimo grehem, mi nanosimo stetu sebi, kvarimo sopstveni zivot, sto je jaociglednije u slucaju Adama i Eve - njih je greh (a i nas) kostao mesta u Raju.
To je znacenje ove maleficne ose. U dvanaestoj kuci je greh - nase greske i nanosenje stete samima sebi. U sestoj kuci Marsa su udarci nesrece: sve one stvari koje nam se u zivotu desavaju, a za koje naizgled nismo krivi, kao sto su bolesti, tradicionalna stvar seste kuce. To je suprotnost Jupiteru i jedanaestoj kuci, koji dobrocudno obezbedjuju sve lepe stvari koje nam se desavaju.
Vetius Valens je sestu kucu nazivao "povredama", a dvanaestu "patnjama". Prema njemu, narociti maleficni kvalitet Saturna je neznanje, nepoznavanje istinske prirode neophodnosti, nepoznavanje cinjenice da je neophodnost iluzija. To jest, to ukazuje da smo upali u zamku materijalnog na ustrb naseg odnosa s bozanskim. Rec "Saturn" ima ociglednu slicnost s recju "Satana". Ipak, mi obicno o Satani razmisljamo kao o vrlo vatrenoj figuri koja zraci vatru i sumpor - sto je vrlo nesaturnovski. Ali, u "Bozanstvenoj komediji", nalazi se istinski saturnovski prizor Satane: ogromna, rutava figura okovana ledom u samim dubinama Pakla.
Satana je Otac lazi. Saturn ima svoj izgon u Lavu i Raku, znacima Sunca i Meseca, pa se moze uzeti i da je debilitiran u njihovim kucama - trecoj i devetoj. Ovo su i dve kuce komunikacije: deveta - komunikacije odozgo (snovi, vizije i slicno) i treca - komunikacije na nasem nivou. Saturn takodje aflikuje ove kuce bacajuci na njih kvadrat iz dvanaeste.
Komunikacija mozda i nije jedna od zanimljivijih delova horoskopa: da postoji nagrada za najdosadniju kucu, verovatno bi je osvojila treca kuca. U bilo kom natalnom tumacenju, preko nje se obicno tek preleti, usled nedostatka bilo cega zanimljivog sto bi se o njoj moglo reci. Ali, to ne znaci da je komunikacija nevazna, vec pre da je mi uzimamo zdravo za gotovo. Svaka od cetiri velike Sekspirove tragedije vrti se oko neceg sto se komunikacijom prenosi. Neka jednostavna izjava se daje, ili - u slucaju Lira - ne daje. U svakoj od njih, na razlicite nacine, u komunikaciji postojinesto sto heroja navodi na destrukciju. A heroj je svako od nas. Saturnov razorni uticaj na komunikaciju sve nas potkopava.
Ova maleficna osa takodje nam govori i o Ocenasu. "Ne uvedi nas u iskusenje" tice se dvanaeste kuce; "izbavi nas iz zla" - seste. "Ne dozvoli nam da unistimo sami sebe; i ne dozvoli da nam se desi bilo sta lose, molim te." Jer, to su dve stvari koje nas udaljavaju od Boga; kao i u slucaju bilo kog drugog velikog krsta, vidimo kako dva kvadrata vuku centralnu opoziciju.
"Ne uvedi nas u iskusenje": odrzi nas izvan prljavstine naseg nesvesnog - da se psiholoski izrazimo - jer bismo u njoj mogli ostati zauvek zarobljeni, svodeci se na Frederika Vesta ili Ijana Brejdija. "Izbavi nas iz zla" ne zato sto to boli, vec zato sto bol otezava verovanje. Kao sto nas usredsredjivanje na darezljivu jedanaestu kucu - na brojanje blagoslova - vodi ka bozanskom, preveliko usredsredjivanje na kucu zle srece navodi nas da se slozimo sa Stendalom koji tvrdi da je jedini izgovor koji Bog ima - izgovor da ne postoji.
Ta osa takodje ukazuje i na dva prokletstva koja su na covecanstvo bacena prilikom isterivanja iz RAja. "U znoju lica svog jesces hleb svoj": moramo zaradjivati za zivot radom - sesta kuca. "U bolu ces radjati decu": u tradicionalnoj astrologiji, kuca porodjaja je dvanaesta kuca.

Consideratio
Rec koju je Sveti Toma koristio za meditaciju - specificnu fazu u zivotu molitve - jeste rec "consideratio", koja bukvalno znaci: "proucavanje zvezda". Izbor ove reci je znacajan. Proucavanje zvezda. Prostrana i sveprozimajuca, zvezdana kupola je nesto najblize Bogu sto mozemo videti. "Pokazacemo im nase znake na horizontu i u njima, dok im ne postane jasno da je to Istina", kaze se u Kuranu. Na horizontu i u nama: tesko da postoji bolji nacin da se opise astrologija. Rekao bih da - ako nas nas "consideratio", nase proucavanje zvezda - ne navede da sagledamo bozansko izvan zvezda, onda znaci da mi ni zvezde uopste ne vidimo.


Radovalo bi me da netko tko pročitaovaj tekst dobije malo drugačiji i dublji uvid u smisao i svrhu astrologije, a i u smisao vjerovanja i religiju.
krajolici @ 12:30 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare